Najčešća greška u oglašavanju nije loš oglas. Greška je to što ne znamo da li je oglas uopšte radio. Kampanja pokrene, budžet se troši, a na kraju meseca ostaje utisak da je „išlo dobro" ili „nije išlo". Taj utisak ne vodi odluci.
Prvo odredite šta se meri
Pre nego što postavite kampanju, odgovorite na jedno pitanje: šta želimo da se dogodi kada korisnik klikne? Poruka u upitu, popunjena forma, dodavanje u korpu i kupovina su različite radnje sa različitom vrednošću. Kampanja za svest o brendu i kampanja za prodaju ne mere se istim pokazateljima, pa ni ne treba da se procenjuju istim merilom.
Proverite da li merenje radi
- Da li se konverzija beleži u platformi oglašavanja i u analitici sajta?
- Da li se brojevi iz dva izvora slažu u razumnoj meri?
- Da li znate koja kampanja, oglas i publika su doneli konverziju?
- Da li je praćenje testirano pre pokretanja, a ne tek kada se pojave pitanja?
Ako se na neko od ovih pitanja ne može odgovoriti potvrdno, problem nije u kreativi. Problem je u sistemu koji treba da pokaže rezultat.
Testirajte jednu promenu odjednom
Kada postoji pouzdano merenje, sledeći korak je testiranje. Promenite jednu stvar, bilo da je to naslov, slika, publika ili ponuda, i ostavite ostalo isto. Tek tada rezultat govori nešto o toj promeni. Više promena istovremeno daje lep izveštaj, ali malo znanja.
Budžet prati učenje, ne kalendar
Kampanji treba dovoljno vremena i sredstava da prikupi podatke. Ako je budžet premali, rezultat je statistički nepouzdan. Ako je prevelik a merenje loše, troši se bez razloga. Dobro je unapred dogovoriti šta se smatra dovoljnim uzorkom i kada se donosi odluka: da se nastavi, promeni ili zaustavi.
Merenje nije dodatak kampanji. Ono je deo kampanje koji joj daje smisao.